Milan Marinković, rođen 1976. godine u Nišu, gde i danas živi. Po zanimanju ekonomista u oblasti finansija, premda nikada nije radio u struci (niti zbog toga žali). Usled specifičnog temperamenta koji ne trpi autoritete u klasičnom smislu, uglavnom se tokom dosadašnjeg života bavio honorarnim, ad hoc poslovima različite vrste.

Stalni je saradnik regionalnog medijskog portala „E-novine“ iz Beograda, Građanskog medija „Differentia“ iz Niša, kao i još nekolicine internet blogova građansko-liberalnih svetonazora. Neoženjen je i bez dece, ali u isto vreme ponosni vlasnik i drugar dvoje četvoronožnih čupavaca.

Na konkursu „VRANAC - najbolja kratka priča 2010.” u organizaciji knjižare “Karver” iz Podgorice, Marinkovićeva priča „Karta“ je prema odluci stručnog žirija u sastavu Enver Kazaz – Teofil Pančić – Božo Koprivica uvršćena među 30 najboljih u konkurenciji od ukupno 1250 i kao takva, uz ostale izabrane, objavljena u knjizi „Izvan koridora“

Sedim ispred trafike. Žena u njoj me gleda. Ta trafika se nalazi u centru centra grada, svi oni koji žele bilo gde da stignu, a i ovi drugi, moraju da prođu pored nje. Samo, niko je ne primećuje. I šta god da izgovoriš u blizini te trafike, čuće se glasnije, ali ti to nećeš znati. Samo ona. I zato i ima taj pogled zaustavljen u vremenu. Previše zna. Kažu da je niko nikada nije video kako dolazi na svoje radno mesto. Ona je, kažu, uvek tu. Neki čak misle da nikada ne izlazi.