Taze sa ražnja

Prošlo je četrdeset i pet godina od pojavljivanja prvog živog duplog rock albuma u YU. Red je da neko slovo napišemo o tome…

“Tog aprila “tresla se hala Tivoli!“ (jedan od naslova iz ondašnjih novina). Reč je o ljubljanskoj dvorani u kojoj je samo dve godine ranije reprezentacija YU u košarci osvojila prvo mesto u svetu! Trajko Rajković, Čosić, Kapičić, Žorga, Čermak, Šolman, Tvrdić, Plećaš, Daneu, Skansi… su otišli u legendu. U legendu su otišli i učesnici rock-događanja u toj istoj Hali koji su decenijsko postojanje u YU prostorima krunisali javno na dvodnevnom prazniku rock and roll-a.

Neka od tih imena ostavila su trajan/veličanstven pečat za sva vremena na duplom albumu, koji je u ono vreme, u onoj državi, bio nešto novo, neobično, veliko!

Predsedniče, naša diko,

K’o babajko ti nas paziš

Ništa sam ti ja i niko,

Ljubim zemlju kojom gaziš.

Hvala nebu što ti dade

Šiljati trozubac vlasti,

Pa ti vodiš stare, mlade

Ka blaženstvu i ka časti.

Kad govoriš, srce kliče,

Ponos puca u grudima,

Gde god staneš, nada niče

Svetitelj si međ’ ljudima.

Dok prosipaš obećanja,

Narod plače od radosti

Kad ti zboriš, budan sanja

Slepac vidi, gladan posti.