Početna stranica arrow Bubanj i falš

Bubanj i falš

Dupli živi album - 45 godina

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Željko Građin
30. 11. 2017.


boom 72

Prošlo je četrdeset i pet godina od pojavljivanja prvog živog duplog rock albuma u YU. Red je da neko slovo napišemo o tome…

“Tog aprila “tresla se hala Tivoli!“ (jedan od naslova iz ondašnjih novina). Reč je o ljubljanskoj dvorani u kojoj je samo dve godine ranije reprezentacija YU u košarci osvojila prvo mesto u svetu! Trajko Rajković, Čosić, Kapičić, Žorga, Čermak, Šolman, Tvrdić, Plećaš, Daneu, Skansi… su otišli u legendu. U legendu su otišli i učesnici rock-događanja u toj istoj Hali koji su decenijsko postojanje u YU prostorima krunisali javno na dvodnevnom prazniku rock and roll-a.

Neka od tih imena ostavila su trajan/veličanstven pečat za sva vremena na duplom albumu, koji je u ono vreme, u onoj državi, bio nešto novo, neobično, veliko!



Opširnije...

RUNNIN' DOWN A DREAM

Vrednovanje: OFFOFFOFFOFFOFF / 0
Autor Branislav Zukić
04. 10. 2017.

Tom PettyFM radio u Srbalja godinama je, uz tek  nekoliko časnih izuzetaka (Radio Beograd 1 i 2, poneka preživela lokalna stanica), u samrtnom ropcu. Iz tog ropca izvući se, po svemu sudeći, neće. Ono što su  skupo plaćeni menadžeri iz inostranstva  gromopucatelno nazvali “formatiranjem”, te nemilosrdno realizovali (od 87 do 107 megaherca), drugi je naziv  za apsolutno izjednačavanje radio-stanica, kroz plej liste na kojima se nalazi pedesetak (te jednih te) istih pesama (“velikih” hitova, kojih se naredne godine više niko ne seća). Osim te muzičke uravnilovke, urađena je jedna  još opasnija stvar - sa FM radija proterani su voditelji sposobni za držanje pažnje slušalaca, vlasnici  lako prepoznatljivih  identiteta. Namesto njih, tu su izvođači voditeljskih radova, sa uvek istom intonacijom, bilo da govore o nekoliko sunčanih dana pred nama ili, daleko bilo, masakru u nekom američkom gradu. Ubijanje FM radija može se prepoznati po još jednom fenomenu - iz etra su eliminisani  skoro svi izvođači koji simbolizuju eru klasičnog rok radija. Toma Petija, recimo, teško ste mogli čuti u FM spektru (osim ako ne slušate neke od pobrojanih izuzetaka). Narednih dana to će se  nakratko promeniti (hinjeni pijetet i slične licemerštine), pa će se, kad se RIP manija slegne,  FM skala ponovo utopiti u beskrajno dosadnu jednoličnost.

Opširnije...

300 ili 200 km/h?

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Branislav Zukić
15. 09. 2017.

300

O monumentalnosti naše propasti pisalo se, i tek će se mrčiti hartija, nadugo i naširoko. Nekoliko istorijskih trenutaka moglo bi se označiti presudnim, a ozbiljniji i neostrašćeniji analitičari složiće se da je vulkan ludila počeo bljuvati  vatru  u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog stoleća. Da vidimo šta smo tada imali: nesrećni  memorandum SANU (1986); tužnjikava humoreska “Vojko i Savle” (januar 1987); pobeda Miloševića u unutarpartijskim sukobima (famozna VIII sednica, septembar 1987), dolazak narečenog bankarskog aparatčika na vlast (izbori 1990), te na kraju, kao šlag na torti, siledžijski  upad Srbije  u monetarni sistem SFRJ (kraj 1990. i početak 1991. godine). Ono što je kasnije usledilo, sećamo se, bilo je milion puta gore i strašnije, ne ponovilo se.  Za nepunih 6 ili 7 godina, od mirne i relativno pristojne države, mučene ekonomskim problemima, ali ne i siromaštvom, stigli smo do nemirnog i apsolutno nepristojnog provizorijuma, okovanog galupirajućim sranjima i stisnutog u rezervatu  siromaštva. Krivci za to  su bili, naravno: CIA, Vatikan, Kominterna, Rokfeleri, američki establišment, metiljav ruski predsednik, ljuta meksička hrana, zaleđeni plovni tokovi, Jupiter u već nečemu, itd, itd...Bez namere da se dalje zalazi u složene društveno-političke činioce, probaćemo našu degradaciju osvetliti iz manje tmurnog, a opet toliko
lakmuskog ugla: kroz muziku. Tačnije rečeno, na primeru dve pesme koje u svom naslovu pominju brzinu kretanja.

Opširnije...

I mudonje plaču

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Branislav Zukić
12. 09. 2017.

The Boss

Kao i svaki  Springstinov   navijač, pre prvog otvaranja  autobiografije “Born to run” bio sam izložen  dvema oprečnim senzacijama-ogromnoj radosti što ću knjigu  čitati  na maternjem jeziku (hvala Dejanu Cukiću na maestralnom prevodu!), ali i bojazni da će prozni uradak narušiti  savršenstvo,  taloženo   višedecenijskim poetsko-muzičkim uspesima američke rok-zvezde. Radost je bila opravdana, a strah, hvala Gospodinu - apsolutno neutemeljen. U slučaju Brusa Springstina ne važi drevna mudrost da nije dobro upoznavati svoje uzore ili idole. Čak i  beskompromisno ogoljen  (na više od 600 stranica), sa svim slabostima, manama i dilemama, ovaj čovek postojano drži mesto jedne od najvažnijih ličnosti u istoriji rokenrola. Otkrivši nam svoje najveće strahove, zablude i promašaje uspeo je u nečem naizgled paradoksalnom-nakon čitanja knjige mora nam biti još draži.

Opširnije...

Biti svoj (Zbogom, Kris)

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Branislav Zukić
18. 05. 2017.


Chris

Znate onaj mučan osećaj kada sa ovog sveta ode osoba koju niste lično poznavali, ali vam  njen rad  neizmerno znači? Osećaj uskraćenosti za velike stvari koje su  se tek mogle dogoditi? Manje-više poznat redosled faza: prvobitna neverica, pa snažan poriv za negodovanjem i na kraju tiha, ali nametljiva i neotarasiva  tuga?

Nimalo selektivna, na godine neosetljiva  sablast sa mitskom kosom u rukama još jednom je potvrdila da se, početkom 2016. godine, iz sve snage obrušila na velika imena rokenrola i da je u svom naumu smrtno (a kako drugačije) ozbiljna i u 2017. godini.  Na vest o odlasku  Krisa Kornela probudiće se milioni različitih uspomena sa cele  planete - u svima kojima je ovo ime nešto značilo   pokrenuće se niz asocijacija, oživeće prošla vremena, poteći će reke nostalgije, probijati se granice patetike (na koju nije imun ni autor ovih redova). Dobar deo takvih  projekcija duboko je lične prirode, i za javnost nije toliko bitan, ali, sa druge strane, čovek je definisan onim što za života čini i načinom na koji to delanje utiče na  druge. Ono što je u rokenrolu napravio Kris Kornel, vlasnik neverovatnog, 4 oktave širokog vokala, značajno je na nekoliko nivoa i u više smerova. Posmatrali to iz ugla solo karijere, ultraznačajnog benda “Soundgarden” ili neponovljive supergrupe “Audioslave” - Kris Kornel je oduvek simbol za muziku sa dubljim, autentičnim smislom. Da li zbog tinejdžerskih problema sa anksioznošću, ili pak istrajne borbe sa depresijom i porocima u mladosti, Kornel kao da je bio predodređen za postavljanje važnih pitanja i neprestane introspekcije kroz muziku (što je, ako ćemo objektivno, jedan od osnovnih postulata izvorne rokenrol kulture, one iste koja se predugo  bori protiv totalnog povlačenja pred pitkim i uveseljavajućim pop sadržajima svih vrsta).

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 1 - 9 od 69

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2711357
ETNA