Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Barka, update

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Marginalac
18. 10. 2017.

barka

Opširnije...

Paranoja u (G)las Knjigasu

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Marginalac
10. 10. 2017.


paranojeva

Naizgled običan i monoton 10. oktobar pretio je rutinskom čamotinjom. Fiškali po sudovima su snevali otvorenih usta, saobraćajci batalili lov na strane tablice i valute, profesori u školama i na paradržavnim fakultetima krišom potezali iz dobro sakrivenih olbi (pelenaša), a kokoške, smorene jednoličnošću,  najavile  povečerje sat ranije... Usred tog  monoton-filma, kao grom iz štedra neba, negde iza podneva, odjeknula je dugoočekivana vest: knjiga Predraga Ž. Vajagića i Branislava Zukića „Paranojeva barka“ (Službeni glasnik, Beograd) otisnula se put  knjižara i internet tundri. Nenadana (i predragana)  vest, autore je zatekla u različitim situacijama i raspoloženjima, da ne kažemo pozama: dok je Zukić u  kladionici podizao veliki novac (zarađen na zicerima: komentator RTS-a doživeće lakši šlag posle gola srpske fudbalske reprezentacije; Tajip Redžep neće ponovo razbokoriti mustaće; javiće se tetka iz Kanade); Vajagić je muku mrčio podupirući poljuljani autoritet kod đaka (narušen donekle pajtašenjem sa Zukićem, a odnekle spremnošću da mladuncima oprosti brkanje po padeži i ostale pasjaluke, pod uslovom da ga puste da na času čita novine, mota duvana i igra šaha).  Osokoljeni sjajnim novostima, Vajagić i Zukić su već oko 12,30h održali vanrednu telefonsku sednicu koautorijuma, izdavši specijalno saopštenje, koje prenosimo u celosti i bez redakcijskih fikarenja:

Opširnije...

4 godišnja doba

Vrednovanje: ONONONONON / 15
Autor Željko Građin
16. 08. 2017.



4 seasons


JESEN, у шаци пршти обалу листа

воде доноси  кестен усана влажних

боца очију поређаних у сан, блиста

купатило леђа стакло вагона важних.

Заборавио сам додир прага, колена

капи који ветром хита. Победити желим

реку чежње грлица. Све јесте малена

папрат југа. Вино је креч метала у белим

прстима спаса прозора звона одлазиш

уједима јутра. Ватра носи процес дуге

четке трава. Питања? Где се налазиш?

Куда одоше хладни додири грања пруге?

Подигао се лед ока потонувши криком

крова лечења луном, задовољан сликом.

Opširnije...

Pod tačkom mirazno

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Predrag Ž. Vajagić
16. 07. 2017.

- I, -
kalkulacije

I, šta veliš?

- Isto što i ti...Mogu da prođu.

- Ne da mogu, nego moraju! Kuća je baš velika i lepo sređena. Šteta što ne osmotrih sprat, umalo da iz toaleta šmugnem uz stepenice. Samo, onu verandu bih im ja zastaklila i tu od ciglica ozidala...

- Stani ženo, baci mistriju, kud srljaš? Pa, nećeš ti tamo živeti, već, ako sve bude pod libelu, eventualno, možda – Majda.

- Nacrtaće njoj majka novi raspored soba, nek ima uza se, pa za godinicu-dve, kad ugrabi priliku... Pali auto, šta čekaš, eno ih, već se zgledaju.

- Prijatni su i, čini se, pošteni ljudi. Doduše, onako, malo više neposredni.

- Takvi su, Cvele, danas biznismeni, skoroteče, nije to ona nekadašnja građanska klasa.

- A u koju mi spadamo – klasu optimist?

- Od večeras u tu. Ama, života ti, čime se prika tačno bavi, uhvati me onaj konjak, ništa ti ja ne povezah?

- Trguje drvenom građom, iz Bosne dogoni oblovinu. On je otamo rodom.

Opširnije...

Cvijet iz Baudealaireova stručka

Vrednovanje: ONONONOFFOFF / 4
Autor Julijana Adamović
31. 05. 2017.

cvijet na grobu

Dijete, nisi dobra! - jednom je izgovorila njezina majka. Doduše, mislila je na posve nebitne stvari govoreći te riječi davno, tiho i s teškom osudom u oku. Iako je tada samo odmahnula rukom i tvrdoglavo nastavila hodati rubom, uvjerena da baš ništa i nikakva druga ona ne bi utjecala da majka promijeni svoje mišljenje, Lila je kroz život te riječi često vadila i koristila se njima za sasvim osobne potrebe. Činila bi to mimo uvjerenja i želja drugih, kad god bi se mentalne karte krivo poklopile, mjesec u njoj podivljao ili bi se jednostavno probudila s okusom loše sebe. Za svijet je hodala lucidna, s oblakom na nosu i otrovnom kapljicom na jeziku, a u sebi je često nečujno jecala majčinom rečenicom. Bolnim nasljedstvom davno zacrtanog puta.

I danas se osjećala takvom. Nedovoljno dobrom. Kao i svake večeri proteklog desetljeća sjedila je u tišini groblja, gužvajući u ruci zalutalo lišće i ocvale latice cvijeća. Laštila je dlanom mramor i vukla prstom po nadgrobnim slovima njegovog imena. Tu leži čovjek s kojim se znala osjećati živom.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 1 - 9 od 462

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2632994
ETNA