Rukopisi ne gore Rukopisi ne gore
Beč - Moskva s "presedanjem" u Zagrebu
Vrednovanje:
/ 7
U nadgornjavanja s tajnim agentima upuštao sam se uz poseban ćeif. “Lažicar” i uzurpator, Aleksandar, nije objavio „teralicu“ sa visokom „uvatninom“ otkako su me iz zemlje izagnali. Ipak, samo neko ko bi da žmuri pred realnošću ne bi povezao njegove tirade da je moje ime najverniji sinonim za nesanicu, sa nahuškavanjem i napujdavanjem elitnih „džandara“ Kraljevine na nas. Medju njima najbolje se pokazao budući osnivač srpske tajne policije, Dragi Jovanović, koga je krasio instinkt grabljivice. Ne prezajući da pripuca na mene u punoj kafani „Museum“, jednom je uspeo da me iznenadi, savlada me i strpa u auto, uz kevtavi povik da je vreme za istragu poturica!
Bubamara na podlaktici R.C.
Vrednovanje: / 3
Ponovno čitam životopis pjesnika
koji je volio pecati i tulumariti.
Sada se doima još tužnijim.
Zaključujem: nomad je virtuoz kratke priče.
Međutim
poezija dolazi nakon selidbe.
Poezija kakvu R. C. iskašljava
ima ćud neke opake i proždrljive ribetine
(nemam sad ni želje ni volje potezati neman iz rječnika).
Uglavnom
čovjek mora imati krotiteljske zube i žilave bubrege
za takvo što.
Vidim ga kako prejasno stoji
u brzaku svojih još-ne-dosuđenih pjesama
oboružan profesionalnim ribičkim kompletom
u nadolazećecrvenoj boji priloga sadašnjega.
Sećanja postaju večnost
Vrednovanje: / 2
Skidala je sa svoje raspuštene kose sitne čestice pepela. Počela je lagano, kao da miluje dete, vlas, po vlas, a onda je ubrzala histerično čupajući kosu. Vrištala je valjajući se po tepihu belom, ona u crnoj haljini, kontrast za zenice, zauvek da pamte. Vrisak je odzvanjao prostorijom, udarao u plafon i staklići lustera su se klatili kao na vetru. Imala je utisak da je bol u njenim grudima jači nego udar talasa posle zemljotresa, da je bol koji treba da se otkine od srca, od grudi, porod zmajeva i da boli kao da ona treba da rodi vatru i zube mitskih letača. Vrištala je satima, udarala u zidove, plakala neutešno kao da nema ništa više za radovanje. Kao da je i ona nestala.
Pjesnički edikt
Vrednovanje: / 2
Mi čuvari bajoslovnih zvona
i zakleti protivnici apotekarske vage
vehementnom ovlašću neukamaćenog iskona
odobravamo redovitu vodoopskrbu
violinskih djevojaka i lucidnih mrkogleđa.
Mi čuvari neužurbanog djetinstva
i nježni ljubavnici otajnog momenta
često dovođeni u vezu s neizrecivim
zahvaljujemo se ideji novog početka
na kozmičkoj susretljivosti.
Sama među huljama
Vrednovanje: / 5
Ne znam zašto...
Ali, eto, još se sećam:
Imala je kožu
Nežno mekanu i vlažnu
Poput mlade mahovine
Severu okrenuta uvek –
Tajnama našminkana
Omeđena zlatnim ogradama
Pristup dozvoljen samo huljama.
I da
I ovoga se sećam:
Plahovitog vihora, preplanulog
Sa njenih kukova
Sa tih glatkih peščanih dina
Kao odron
Sjuri se u mene lavina
Prekri i ovo malo Mene
A resto od ničega-Mene
Rasprši, ubi, i okameni
Čini mi se – Zauvek.
