Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Cvijet iz Baudealaireova stručka

Vrednovanje: ONONONONOFF / 3
Autor Julijana Adamović
31. 05. 2017.

cvijet na grobu

Dijete, nisi dobra! - jednom je izgovorila njezina majka. Doduše, mislila je na posve nebitne stvari govoreći te riječi davno, tiho i s teškom osudom u oku. Iako je tada samo odmahnula rukom i tvrdoglavo nastavila hodati rubom, uvjerena da baš ništa i nikakva druga ona ne bi utjecala da majka promijeni svoje mišljenje, Lila je kroz život te riječi često vadila i koristila se njima za sasvim osobne potrebe. Činila bi to mimo uvjerenja i želja drugih, kad god bi se mentalne karte krivo poklopile, mjesec u njoj podivljao ili bi se jednostavno probudila s okusom loše sebe. Za svijet je hodala lucidna, s oblakom na nosu i otrovnom kapljicom na jeziku, a u sebi je često nečujno jecala majčinom rečenicom. Bolnim nasljedstvom davno zacrtanog puta.

I danas se osjećala takvom. Nedovoljno dobrom. Kao i svake večeri proteklog desetljeća sjedila je u tišini groblja, gužvajući u ruci zalutalo lišće i ocvale latice cvijeća. Laštila je dlanom mramor i vukla prstom po nadgrobnim slovima njegovog imena. Tu leži čovjek s kojim se znala osjećati živom.

Opširnije...

Osmeh

Vrednovanje: ONONONONON / 11
Autor Sanja Aćimov
14. 05. 2017.


ocmeh


Kad plačeš,

Lice se lagano izduži,

u oblike koji ne bi mogli da postoje bez suza,

ni za hiljadu godina,

mnogima smešne,

pogotovo one detinje,

ali to je normalna reakcija čoveka koji je srećan na čoveka koji plače.

Kad plačeš,

prvo što osetiš je da nikakva volja ne može sprečiti ono što predstoji.

I postaješ nag i sam.

Panično tražiš mesto na kojem ćeš uspešno da odbraniš sopstvene suze od sveta,

radoznalih pogleda

i majki što oštrim trzajem vuku decu za ruku,

dalje od tebe,

uplakanog.

Opširnije...

Slijepi veteran krsti unuku

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Darko Cvijetić
26. 04. 2017.



pčele


Pčele uhvaćene u izokrenutoj čaši.

Bez glasa se dodaju ceduljama

Medalje nose

Med dalje

Kao staračko ludničko voće.



Vruća voda sapira

Zečju usirenu krv

S rosfrajne vilice klopke



I boje imaju pauze

I linija je sanjanje točke o odlasku

A točka ekshumirana crtica

Opširnije...

Hronična gostobolja

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Predrag Ž. Vajagić
07. 03. 2017.


dobrodošlica

Drvo se (posebno ako je podzubljeno sekirom) na drvo oslanja, čovek na druga svog, žena na trošnu tarabu ili bogatu barabu, petao na dostupnu perad, kokodajke, opet, na jaja i sve tako redom kako već zakoni prirode nalažu i raspisuju.

Zašto bi Murećepi bili izuzetak? Doduše, radije će otići u goste nego ih dočekivati, ali to je sasvim razumna strategija koja garantuje besplatan obrok, uštedu struje, očuvanje escajga, nepohabanost ugaone garniture i ostale civilizacijske benefite.

Ako im se neko prepadom najavi, spremna su „e, baš, baš šteta, pa mnoogo nam je žao“ izvinjenja u kojima molerske četke ne stižu da im se osuše, majstor za veš-mašinu postaje pridruženi član domaćinstva, termiti u sezonskim mlazevima kuljaju iz zidova, a na decu neprestano udaraju sve neki zarazni bacili i ostale boginje, velike, srednje i male.

Međutim, za pokret su uvek raspoloženi. „Mlada piletina i dobra muletina se ne odbijaju“, isturenih grudi recituje Svetozar dok, obavijen borealnom kupatilskom maglom, obraze i podbradak ulaštava do visokog sjaja dvorskog parketa.

Veća brojnost padobranske čete obezbeđuje komotnije gostovanje, te Nevinka brže-bolje izleće u dvorište ne bi li, kombinacijom kandiranih obećanja i vrućih šljaga, nahvatala makar Iliju, pošto ćerke već odavno znaju za jadac i ne pada im na pamet davati kvorum bilo kakvim sumnjivim izletima.

Opširnije...

Gubitak

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Tatjana Venčelovski
07. 02. 2017.

ram

Čekajući kišu.

Bolesna od blizine.

Okupana u bosiljku.

Ćutim se.

Daleko je još Preobraženje.

Nema toga što nisam pretresla, zakrpila, odbacila.

Tamne mi misli ko dlan od oraha.

Ćutim se.

Zabranjena noć puzi uz vrata.

Negde, uz obalu, uzdah, raspasan od čekanja.

Umire jedan čempres,

bez oporuke.

Nikad ništa ni od koga.

Samo drhtaj.

I ko to još danas čita poeziju?

Nema poretka.

Nema sigurne dojke.

Samo zaborav i zlobna vlaga koja razjeda

ionako načeto bitisanje.

Ćutim se.

Okrutno nežna, u povojima slutnje,

u dihotomiji neznanja.

Ćutim se, večna,

posrnula od iznenadnih otkrovenja,

od bajalica duše,

od mirovanja i odložene nade.

Ćutim se,

zrela u paučini,

ćutim se, bespovratno,

ćutim se, oholo i ljubavno,

ćutim se,

sebi u inat.

I kiša pada.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 1 - 9 od 458

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2499514
ETNA