Ljuba Živkov

Nataša Bekvalac priznala Kosovo. Dobro, nije ga priznala, ali se zabavlja sa Albancem! Čekaj, nije naučno ni pravosnažno dokazano da se zabavlja, drugo, nije to Šiptar od ovih naših, nego pravi Albanac, biznismen, kontroverzan kao i ma koji milijarder! Možda i nije milijarder, ali je svakako bogat, čim ima onoliku jahtu na kojoj je naša lepojka provela celo leto! Ok, nije možda celo leto, viđena je bila i na Koletovoj jahti, ali ona ne poriče da je kod Albanca bila, nije nikog tužila za fotomontažu, a sa jahte slika koliko ti duša ište, tušta i tma, pa i samo jedna slika neka je nađena i objavljena, kao corpus delicti zar nije dovoljna?!

Četrvrti smo po pesimizmu od pedeset tri nacije koje je Galup podvrgao naučnom istraživanju, mračnije nastrojeni od nas su jedino Francuzi, Islanđani i Rumuni, ali izvan Evropske unije mi smo šampioni. Pa šta ? Švajcarci su bolje prošli na tom testu a imaju najveći broj samoubica, i to vatrenim oružjem iako u Cirihu imaju velelepnu ustanovu za uspavljivanje pojedinaca umornih od života i kadrih da naravno unapred plate ovu neusporedivu uslugu; u novo leto Gospodnje ušli smo ukoreni sa najvišeg mesta što smo tako malodušni i turobni, predsednik i premijer očekuju od nas malo više poleta i vere, patrijarh nam je poslao preteće pismo koje mu se toliko dopalo da nam ga je lično i pročitao u Hramu Sv. Save.

Terao sam zeca, oterao medveda, ili obratno: na moju bezmalo svakodnevnu jadikovku da predsednik Republike protivno Ustavu ima još jednu itekakvu javnu funkciju, predvodi partiju, reagovao je predsednik lažne države Fatmir Sejdiu, iako sam ga iskreno rečeno bio smetnuo s uma. Lažni ustav te lažne države ima neki lažni član, po uzoru na član 115. našeg Ustava, gde piše da šef države ne može obavljati drugu javnu funkciju, pa se g. Sejdiu, kad mu je tamošnji ustavni sud ljubazno skrenuo pažnju da to nije lepo, priklonio svojoj partiji, a građanima je, uključujući i srpsku manjinu, prepustio da izaberu koga im drago, pa bio to i Oliver Ivanović (koji je Srbe podučavao te da učestvuju na tamošnjim izborima te da ih prezru, pri čemu je bio dosledan, uvek je predano i požrtvovano prenosio ono što mu je u Beogradu bilo naloženo, to je sam rekao u "Kažiprstu").

Da nije sekretara Predsedništva Srbije koji je u naglom prosvetljenju prišao Srpskoj naprednoj stranci ne bih ni znao da još uvek imamo Predsedništvo, čuo sam da poneko pomene zgradu Predsedništva, ali to sam shvatao kao ostatak prošlog: ni sad ne znam ko su članovi Predsedništva, kako se biraju i kako provode radno vreme, i kako će oni sad bez sekretara o kome nam je Vučić poverio da kao pravnik nema premca u našem govornom području; svepostižući potpredsednik DSS-a Nenad Popović postao je i zvanično prijatelj Rusije, Dinkić je postao prijatelj Maje Gojković, i dok družba svestranog Popovića sa Rusijom potiče od iskona, soiuz nerushimiy između G17 i bivše radikalke nov je, ali je od početka postavljen na zdrave noge: G17 se raspita ko je u regionu najjači i već overenoj sili samo pridoda svoju enormnu stručnost.