Početna stranica arrow Rukopisi ne gore arrow O mitu, skepsi i ljudima

O mitu, skepsi i ljudima

Vrednovanje: ONONONONON / 13
Loše Najbolje 
Autor Predrag Stanković
03. 02. 2017.

  1. Milan Janković: Homoljski Dilinger,
  2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
  3. Istočno Novo Sarajevo, 2016.



    dilinger

Ima nečeg setnog u današnjem muškom duhu zatečenom prizorom muškarčina što za kafanskim stolom, uz fina pića i dobro odabrane poslastice, bistre nekadašnje domene muškadije. Ljudi koji nikuda ne žure, neopterećeni zbog toga današnjom grižom savesti i zgusnutošću vremena, potpuno predani hedonizmu trenutnog: gastronomskog, mužjačkog, duhovitog, predani demonstraciji prefinjenosti i profesionalne razigranosti, u sigurnom kutku lišenom ženskog uticaja. Za kafanskim stolom je, u ovom slučaju, naš glavni lik Ivan Babejić, junak, hajduk, plen legendi i istraživača; zvali su ga Dilinger, ali ne i Robin Hud (Dilindžer beše čuveni američki odmetnik; jedan od onih koji su sa sobom u legendu poveli i FBI). Nedostaje samo vatrica što obasjava okupljena razrogačena lica koja nekritički upijaju svaku reč govornikâ, od kojih je barem jedan mitskom aurom okupan. Jer ovo je priča i o mitskoj svesti. O ukusu krvi i mesa zaostalim iz herojskog perioda čovečjeg. Samo što je junak propustio priliku da ostane heroj.

Roman je, doduše, napisao jedan opušteniji Janković, uglavnom neopterećen istorijskim, sudbinskim, moralom, kolektivnim, ličnim... Tako izgleda na prvo čitanje. I to ne znači da je u pitanju gola skaska. Elem, Homoljski Dilinger nije spektakularna komercijalna storija, već jedna od onih knjiga što pokušavaju da evociraju jednu epohu, te da makar izdaleka nateraju i na razmišljanje o opčinjenosti „herojima“ i naličju tog fenomena – o duboko individualnoj tragediji zatečenih u neposrednom okruženju tog naličja, kao i o skučenom doživljaju lične pravde i njenoj arbitrarnosti. Naizgled ničeg novog među likovima: Kod nas sve po starom. Ko šta radi, mi ti kukamo na porez i „slavimo u pobedi i porazu”. Ili: Vrlanac je, najpre, ozbiljno kazao:
– Kada se povučem otvoriću bordel i daću mu ime „Kod molovane brade”. A možda ću biti narodni poslanik, ništa gori niti bolji od ostalih!
Novina se ogleda u percepciji junakâ,
a Jankovićevi junaci iz prve polovine prošlog veka prilično su dokumentarna smeša karaktera pod kapom nebeskom; uokvireni kulturnom i geografskom matricom, te saterani u ćošak običaja i naravi, oni se premeću u nasilnike, prevarante, secikese i smrdivrane od kojih ne znaš šta da očekuješ. Preki su to ljudi, nesvikli na zakone, na poštovanje drugog, ali i nesmirajni kad su u pitanju njihovo željeno, prirodno ili zakonsko pravo (– Kakvi su izgledi da mi naše hajdučlije dotučemo? Jer, „hajduk je onaj ko se ispod vlasti zemaljske istrgne i od ove odmetne, tako da u zemlji sâm za sebe, ili u društvu sa drugima njemu ravnima, samovlasno živeti počne u nameri da kažnjiva dela čini.”). Moguća je aluzija na raznovrsne “hajdučlije”, jer je dodir sa današnjicom i uopšte svevremenim neizbežan; pisac je u tome ipak krajnje diskretan, to je tek blago primetno raskršće na putanji iz prethodnog romana (Pohvala Erazmu).

Precizan u opisu, detaljan u scenskom prikazu, autor nas slikovito, argumentovano i ubedljivo vodi u šetnju kroz ondašnji svet, narodsku mudrost i naivnost u varljivoj običajnosti ili lažljivoj novotariji. Kao na sudu ili u istragama kojima knjiga obiluje, defiluje čitava mala filozofija svakodnevnog, ljudskog i lupeškog, bez autorove vrhovne sudijske intervencije.

Opčinjenost i mitska zavodljivost razbojnikom ili zločinom tema je ozbiljna i beskrajna. Stvarni i holivudski Dilindžeri, tehnički uglancani hajduci što pelješe banke usred Depresije – ne mogu se meriti sa slavonskim Čarugama i homoljskim Babejićima; oni su naši, govore ono što razumemo i osećamo: jednom rečju, lomataju se po našim šumama, jedu kačamak i, čak i kada koriste Nivea kremu, vonjaju po naški. Naravno, hajduci i gangsteri na kraju završe kao atrakcija, vašarski eksponat, njihov posmrtni (su)život je i sve ono što konačno izlazi van okvira privatnog, uključujući i sram drugih zbog trpljenja i straha. Ali odmetnik je uvek pomalo i junak koji se drznuo da i na državu nasrne i prkosi joj – pogotovo kada je država bahata, neuredna, zaostala. Njegov leš prvo ide na vašar, pa u zemlju, u neznani grob, a slike katkad završe u kičastim ramovima. Za razliku od tela koje je ...bezbudućnik, osuđen na meteornost postojanja! Da, kasnije se on pretvara u pokretne slike i žitija – eto sporta i razonode, kao i podmetnutog smisla života. Trgovina i konstrukcija mitologije, sve u sitna crevca. Kao i muke i strasti ženskinja koje se u horu konačno pojavljuju s ove strane zavese, neke druge Petrije i njihovi cvetni venčići. Zapuštena ljudskost i alavost.

Roman spretno i neosetno nosi svoje bogatstvo jezika, lepotu i bistrinu naracije, koji nisu stavljeni u funkciju pukog veličanja nakaradnih kovanica, arhaizama i slikovitih nadimaka; to nalikuje stilu jednog Vidosava Stevanovića, ali lepo raspoloženog. Otuda druga nagrada za neobjavljeni roman na konkursu gorepomenutog izdavača... Janković je jedan od onih od kojih se može učiti pisanju, jeziku, pronicanju i proricanju sudbe. Zaboravljenim narodskim jezikom i svetom što iz njega navire, spontano, bez uštogljene, predvidljive matrice, vokabularom ajdučkih priča, razigrano (I, kako bi gazda Đoka to kazao, pesnice stisnute u nemoćnom besu, poprimile su mu tirkiznu nijansu tek snesenog crvendaćevog jajeta!), vazda duhovito, spretno i efektno, Jankovićevi junaci su preki i grubi i nežni, na trenutke atraktivnih i ubitačnih komparacija što sve precizno govori o pohlepi i strepnji. O naravima koje iz njih izviru. Zanimljiva, intimna intermeca među događajima ispunjena su folklornim motivima; jelovnik da i ne pominjemo, mada je on tu iz dokumentarnih razloga i čerez nekih od pravila dobro začinjene bajke; i kao što je nečija … sestra lepa poput faraonove robinje…, tako pravi živopis izbija iz realiteta nepredvidljivosti svakodnevnog jezika i obične, neukalupljene pameti.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2499562
ETNA