Dnevnik slobode

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Jelica Greganović
29. 10. 2018.

( Predrag Ž. Vajagić, Branislav Zukić - "Paranojeva barka", Službeni glasnik, 2017)

barka

Očekivana recenzija knjige »Paranojeva barka« bi trebalo da počne rečima, kojima obično smatrač više priča o svojoj pameti, no o dotičnoj knjizi. Recimo: »Knjiga pred nama predstavlja unutrašnju percepciju sveobuhvatnog bitisanja, protkanu iznenađujućima varijacijama kolokvijalnog rečnika i visprenog umetanja neočekivanog tumačenja istih, koje prati kreativno koketiranje sa humorom«.

S obzirom da ova knjiga zaslužuje mnogo više od toga, najbolje je početi krajem – »Paranojeva barka« je duhoviti, patriotski dnevnik pisan u četiri ruke. Moj pokojni otac je tvrdio da patriota može da bude samo čovek koji voli svoj jezik, zato što bez jezika nema nacije. Jezik je temelj naroda, a da biste voleli svoj jezik, morate dobro da ga naučite, da ga učite celog života, da ga poznajete. Ljubav i poznavanje jezike vode upravo do »Paranojeve barke«, ma koliko njen naslov paranoično zvučao, do igre jezikom. Igranje rečima mogu sebi da priušte samo oni koji su savladali osnovnu svrhu jezika, komunikaciju, i podigli ga na viši nivo, nivo humora i igre. Jer, humor je nadgradnja, igra pameti i slobode.

Jako je važno osećati knjigu o kojoj pišete, nije dovoljno pročitati je, šta je pisac hteo da kaže ćete znati tek onda kada osetite napisano, a ja sam »Paranojevu barku« odmah prepoznala i osetila. Naime, gore pomenuti moj otac je prezirao pedagoško-psihološke preporuke da se deca, u ranom dobu, ne zbunjuju i sa mnom igrao igru rečima, ubeđujući me da su neke od njih pogrešne, da zbog jednog izgubljenog slova one ne mogu sasvim jasno da kažu šta znače. Recimo, reč »sirena« je izgubila slovo »v«, sa kojim ona sasvim jasno govori da svirena svira. Sličan slučaj je i sa »jaguarom«, koji tek u svom pravom obliku »jarugar«, jasno govori da se radi o životinji koja živi u jarugama. Upravo ta igra je »Paranojeva barka«, a nju mogu da igraju samo patriote, da još jednom ponovim, oni koji vole i poznaju svoj jezik.

Što se dnevnika tiče, malo kada se on piše u formi rečnika, kao što je slučaj sa »Paranojevom barkom«, ali upravo to je pogađanje suštine. Mi smo ono čega se sećamo, pa makar ta sećanja bila i samo tren stara. Bez reči teško možemo da ih zabeležimo, a »Paranojeva barka« vodi dnevnik dvojice pisaca, onoga što su njihova sećanja koja beleže hod kroz vreme. Koristeći ljubav prema jeziku, zemlji koja na njemu temelji i humoru, simbolu slobode.

Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3192434
ETNA