Početna stranica arrow Deset deka šmeka arrow Prva lozovača sa drugom Staljinom

Prva lozovača sa drugom Staljinom

Vrednovanje: ONONONONON / 29
Loše Najbolje 
Autor Milan Janković
17. 05. 2010.

Džugašvili(Josif Visarionovič  Džugašvili, potonji Staljin, rus. Иосиф Виссарионович Сталин)

Svo vreme boravka u ruskoj prestonici stanovao sam u hotelu „Luks“, u ulici Maksima Gorkog broj 10. (Za hotel sam se obavestio da je „sagrađen početkom veka u stilu ruske secesije“, i da je pre Oktobarske revolucije promenio dva naziva: „Bristol“ i „Centraljnjaja“. Pogodnost da raspolaže sa 220 soba i sa po jednom zajedničkom kuhinjom opremljenom plinskim rešoom u kraj hodnika na svakom spratu ocenjena je kao presudna da se u hotelu smesti pretežniji kadar Kominterne.)

Partijski funkcioneri, od kojih su mi se, u prvo vreme, dopali Petko Miletić, Milan Gorkić, Blagoje Parović, Labud Kusovac, Vladimir Ćopić i Jovan Mališić a daleko manje ili nikako Lovro Kuhar i Edvard Kardelj, doručkovali su i ručavali u zajedničkoj trpezariji hotela. (Za večeru bi dobijali suvi obrok zvani „pajok“, najčešće sačinjen od crnog osušenog hleba “suvarike”, užeglog maslaca i kuvanih jaja.)

Ja sam, od početka bivao povlašćen, boraveći na četvrtom spratu dvorišnog dela zgrade, i obilato koristeći privilegiju da naručujem azerbejdžanski kavijar dobijen od ikre kaspijske morune, konzervisane krabe sa Kamčatke, votku sa aromom borovnice i neizostavni francuski šampanjac. Sve te đakonije konzumirao sam u društvu klasno svesnih drugarica, u žargonu zvanih „noćne leptirice“.


*     *     *      *     *     *     *     *

Za srećnu okolnost uzimao sam što je o meni preuzeo brigu proslavljeni general Pavel Ivanovič Berzin, čelnik Četvrte uprave Crvene armije. (Berzin se pročuo još kao dvadesetpetogodišnjak, kada je 1918. godine nadmudrio englesku tajnu službu, ubeđenu da je njen odan saradnik. Toliko su u njega verovali da su mu ponudili basnoslovnih dva miliona rubalja da, kao komandant obezbeđenja, blokira sve izlaze tokom sednice Centralnog komiteta boljševičke partije, i uz pomoć letonske garde zarobi i strelja najuži partijski vrh na čelu sa drugom Lenjinom. Berzin je Lenjina obavestio o ovoj zaveri i  zaslužio da postane glavnokomandujući sovjetske obaveštajne službe.)

Tokom instruktaže general je nejednom istakao da je od života vrednija lojalnost , insistirajući da sa ‘jednim moram da budem načisto’:

- Pažljivo sam te posmatrao i odabrao te iz gomile drugih, jer si suspregao niz protivrečnosti koje te, upravo, čine jedinstvenim. Skrupulozan si ali, istodobno, i bezobziran ako nema druge, a kad si razjaren to je životinjska a nikako bestijalna ljudska jarost! Nagoni i predosećanja kod tebe ubedljivo nadilaze moć zdravog razbora, a opasnost te goni da munjevito rezonuješ. Jedina teškoća koja će kočiti nastavak obuke, je pronaći način da te zauzdam i voljno privolim da se povinuješ komandnoj strukturi! Moraš doći k sebi, dok još imaš kome, jer meni treba živ operativac a ne mrtav heroj! A da si operativac postao shvatičeš kad ti budem objavio da sam te naučio svemu što znaš ali ne i svemu što je u mom znanju!

“Zanat” sam tako dobro ispekao da mi je od prilike do prilike čak davan zadatak da “kumujem”  novim operacijama. Nisam bivao lenj pa sam izmozgao kodne šifre i jednokratne ključeve za otvaranje šifri kao što su: “Vaseljenski lutkar”, „Persijska papuča“, „Ponoćna sonata“, „Hadski skeledžija“, „Vatreno raspeće“, „Vrišteća klin-čorba“, „đavolji blagoslov“, „Satanin zalogaj“, „Jerihonski trombon“, „Škorpija od žada“ i dugi niz drugih.

Kad je procenio da je vakat za to general me je lično upoznao sa drugom Staljinom, što je bila tek polazna stepenica ka docnijem bezrezervnom prijateljstvu. (Naročito jer mi sreća bi na ruku da na vreme shvatim stranputnost delovanja Lava Trockog.)

Drug Staljin se, pred naš prvi susret, upravo vratio sa kraćeg lečenja u banji Macesta kraj Sočija, pošto je kuburio sa plućima, i primio nas je u svom kabinetu na drugom spratu trouglastog Žutog dvorca. Dok smo čekali da se pojavi, ja sam se, načuvši da je generalni sekretar sovjetske partije visok samo metar i šezdeset sedam santimetra, glasno upitao da li da se, pri upoznavanju, hotimično zgurim. General Berzin me je, kao vazda, razrešio svake moguće dileme, očinskim savetom da ništa ne brinem, jer će me On svesti već, na pravu meru!

hazjain

Čim je pristigao, drug Staljin me je tako odmerio da su mi se kolena uštapila! Odlaknulo mi je kada nam se dobrostivo osmehnuo i s dečačkom radošću se pohvalio, da je na putu ovamo, prolazeći pored Arhangelske crkve, izmakao pažnji telohranitelja!

- Šef obezbeđenja, Pauker, kao bivši frizer budimske Opere,  prenaglašava opasnost i dramatiku vidi u benignim situacijama. Obeskuražen zbog mog, kako tvrdi, olakog shvatanja bezbednosnih mera, pokušao je da izdejstvuje dekret Politbiroa, kojim bi mi se izrikom zabranilo da idem pešice, čak i tamo gde to carevi moraju! – drug Staljin je bio samoironičan.

Neretko je posle kao anegdotu  prepričavao da se razgalio na moj brzopleti proslov kako očekujem da će nas unuci pamtiti po dobru, a nikako po uzgrednim nužnostima kao što je, na primer, rušenje crkava buldožerima! General Berzin je vidno prebledeo, i otkravio se tek kad je drug Staljin srdačno počeo da se raspituje odakle potičem i imam li još koga od rodbine. Na pomen rodnog mesta, zaprepastio me je bodrim pitanjem da li slučajno znam kako se priprema stolački čaj za obnavljanje krvi, pa sam mu odao retkim srećnicima znanu recepturu! (Najpre treba napraviti mešavinu od jednakih delova sitno iseckane preslice, vrhova koprive, lista breze, cveta kunice, belog sleza i pira. Čaj skuvan tako što  4 kašike mešavine sipate u litar kipuće vode, zasladite medom od lavande i pijete umesto vode tokom 3 nedelje.) On mi se odužio ne samo preporukom “da se klonim ideološki potkovanih žena, jer su to haringe sa idejama, sama kost i koža!”, već i poklanjanjem šubare od vučjeg krzna sa naušnicama, kakvu je i on sâm počesto nosio. Prijem je morao naglo da okonča jer je u obavezama bremenitom danu već imao zakazani susret sa pionirima iz Irkutska, - učesnicima masovnih demonstracija protiv roditelja – alkoholičara, nakon koje je sledila svečanost unapređenja kuvara iz Kremlja, (doznao sam da su kuvari nosili činove od starijeg narednika do pukovnika!) Kao poslednji u protokolu ali ni u kom slučaju najmanje važan planiran je sastanak sa glavešinama mesne industrije.

- Rad sam da im kažem da su se u Americi pojedinci obogatili od viršli i postali „kasapski kraljevi“, uz napomenu da nam kraljevi ne nedostaju ali da su nam viršle neophodne! Biću konstruktivan i daću im  predlog da novi proizvod nazovu „DOKTORSKIM KOBASICAMA!“ – drug Staljin je ozbiljno pregnuo da se oprostimo u šaljivom tonu, ne dozvolivši da se udaljimo a da ne iskapimo po čašicu gruzinske lozovače zvane „čača“. Delovala mi je, kao rajski nektar, a tek kada smo se ponovo videli, i opet je pili, smogao sam hrabrost da drugu Staljinu otvoreno kažem da nije prineti „lozi“ iz mog kraja. Ne hoteći da mi poveruje na reč izmamio mi je obećanje da ću dobaviti jedan balon iste, za degustaciju i stručnu procenu!

U Moskvi sam se, narednih godina, mahom, odmarao, ostajući katkad mesec do dva, vreme provodeći u učenju mandarinskog dijalekta. (Radio sam to uinat Pavlu Bastajiću, jer me je izazvao tumačenjem da će pre slon po flašama prohodati nego što ću ja uspeti da proniknem u rastalasanu kinesku leksiku.)

Sa Dimitrijem Stanisavljevićem i Budimirom Bosancem - Brkom, mladićem sa kojim sam delio ne samo zavičaj već  unajvećem i životne stavove, katkad sam znao da odem u Lenjingrad. Obožavao sam da zabacim meredov pored nekog od pokretnih mostova. Ne bi prošlo više od deset minuta a izvadio bih dobar broj manjih ili većih primeraka smerta, - delikatesne podvrste lososa. U tim retkim trenucima opuštanja bez ustuka smo “radovali nepca” kušajući “soljenku”, (rusku riblju čorbu začinjenu seckanim krastavcima, maslinkama, kaprom, limunom i mirođijom) i palačinke sa smertom zvane “kulebjaka”. Raspoloženje pođareno votkom izazvalo bi me tek tad da im pričam kako pijem “lozu” sa drugom Staljinom, i kako smo obostrano zaključili da rešenje problema nije na dnu čaše, ali se možda krije na dnu boce!

(iz tajnih beleški Mustafe Golubića)

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3317934
ETNA