U sobi

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Loše Najbolje 
Autor Tatjana Janković
23. 05. 2011.

ogledalo i devojčiceOčekujući da majka dođe s posla, sestra i ja smo nakvašenim toalet-papirom brisale sa lica karmin i rumenilo. Ona se pela na ivicu kade da bi videla svoj odraz u ogledalu. Meni je bilo dovoljno da se propnem na prste.

Poznavale smo odjek majčinih cipela kroz hodnik zgrade. Prvi otkucaj, koji je dolazio sa odmorišta iznad stepenica, čuo se nejasno, sporo je padao na bubne opne i dešavalo se da nas zavara. Gledale smo se očekujući sledeći, presudni otkucaj, posle kojeg ćemo biti sigurne. Osluškivale smo grudima, ušne školjke su bile samo sprovodnici. Sestrino lice se napinjalo od želje da pobedi u igri prepoznavanja.

Za prvim odjekom, ostali su padali kao perle sa pokidane niske: sve brže, sve bliže, sve neizbežnije. Otirač je naglo gutao poslednji, najjači zvuk, izazivajući u grudima prazninu, neprijatnu kao preskočen otkucaj srca.
Vrata smo otvarale pre nego što majka pozvoni. Brzo smo odlagale kese sa namirnicama u kuhinju da što pre stanemo na vrata sobe.
Ona je znala da je gledamo i nije volela to što je gledamo. Stizale smo da vidimo steznik sa dugim nogavicama beživotno smežuran oko stopala. Na tren bi sinula krljušt na bokovima, kao trag vrelog voska. Onda bi se niz teške oblice butina slio kombinezon. Zgrudvano jastuče stomaka i dve lepinje sa mrkim dukatima pri dnu kratko bi se ocrtale pred našim očima. Zatim bi sve prekrila teška somotna haljina.

– Šta toliko gledate? – rekla bi majka idući ka kupatilu.

Otuda je izlazila drugačija, svačija. Samo su zlatne alke u njenim ušima podsećale na ono u sobi.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2632997
ETNA