Početna stranica arrow Ritern arrow Gorak talog (lošeg) iskustva

Gorak talog (lošeg) iskustva

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
08. 06. 2015.



nole


I to smo preživeli. Jedva. Dobar deo napaćene nacije u toplo nedeljno junsko popodne zaustavio je svoje živote u kojima se uglavnom ništa ni ne dešava, sa samo jednim ciljem - da odgleda novi trijumf Novak Đokovića i proslavi njegovu prvu titulu na Rolan Garosu. Sve je bilo spremno za slavlje, očekivala se euforija neslućenih razmera. Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije ponovo je blistao pre meča govoreći na nacionalnom javnom servisu - bez dužnog poštovanja prema protivniku, kao da će na parisku šljaku izaći samo jedan teniser. “Kad Novak ovo, daće Bog, osvoji”, rekao je gospodin Obradović, stigavši usput i da ironično pomene Matsa Vilandera, valjda najvećeg protivnika i najteži problem u životu svakog Srbina (kakva korupcija, nezaposlenost, beda, nepotizam, nekompetentnost i megalomanija!). Očekivalo se samo da Novak Đoković izađe na teren, nadigra, kako zna i ume, onog Švajcarca u smešnome šortsu, pa da krenu izlivi patriotizma, busanje u superiorna srpska prsa i uzdizanje najboljeg tenisera sveta na nivo hodajućeg božanstva.

Publika u Parizu, jakako, nije delila tu vrstu entuzijazma.  Problem publike na Rolan Garosu, naravno, nije od juče i lako ćemo se složiti u vezi sa činjenicom da je ponašanje gledalaca ponekad i skandalozno. No, nije Novak Đoković jedini koji ima problema sa tim - setimo se čuvene  izjave Tonija Nadala od pre 5-6 godina : "Postoji samo jedna kategorija gledalaca koja je gora od Francuza, a to su Parižani". Stan Vavrinka je ove godine (igrajući, doduše protiv domaćih igrača, ali kao da je to opravdanje) bio suočen sa otvorenim neprijateljstvom a zabeležena su i zlobna dobacivanja zbog šortsa (na šta je on šmekerski odreagovao tvrdnjom da u njemu trenira, posle ide na plivanje i na kraju spava) . Kad je pobedio Federara, bio je gotovo izviždan. France TV je čak imala emisiju posvećenu ovome fenomenu (publike, a ne Stanovog šortsa), naslovljenu sa "Roland Garros, zašto je publika tako zla".

Osim dobrog dela prisutnih gledalaca, još jedan čovek nije bio preterano oduševljen idejom da glavni favorit osvoji jedinu veliku titulu koja mu nedostaje. S tom razlikom što se taj čovek mnogo više oko svega pitao - da, to je momak u smešnome šortsu, Stan Vavrinka. Da stvar po Novaka Đokovića bude gora, Stan ne samo da se je pitao, nego je odigrao verovatno najbolji meč u životu. I zasluženo pobedio. Najboljeg na svetu. Zbog čega zaslužuje dubok naklon i ogromno poštovanje.


Čim je meč završen, maliciozniji  deo internet komentatora počeo je sa marljivim izlivanjem cisterni logorejičnih fekalija. Od standardnog, kako je Novak, eto, pičkica koja se odseče od straha u svim prelomnim trenucima, pa kako je specijalista za gubljenje gren slem finala, te gde plaća porez i tome slično. Individualne frustracije, “teleprontovane” na kolektivistički nivo i nemilosrdno svaljene na samo jednog čoveka, i nisu neka tema za komentarisanje. Problem, onaj suštinski, naslućuje se kada se malo dublje zagrebe po površini - kakvi su nam to životi kada očekujemo od momka od 28 godina da ih, makar na trenutak, učini srećnijim? I zašto bi to, uopšte, bio njegov posao? I ko, na kraju, ima pravo da bilo šta zameri tom sjajnom sportisti  koji je za imidž naše nesrećne domovine uradio više od bilo koga u poslednjih desetak  godina?


Sa druge strane, podjednako su odmažući i komentari tipa “neka si izgubio, ali ti si naš Obilić” , “ne bih dao jedan Vimbldon za tri Rolan Garosa”, “Novak je igrao na 60% mogućnosti”, “Vavrinka je imao ludačku sreću”...Ne, od tog kiselog grožđa naši mentalni probavni traktovi osetiće samo dodatni pritisak. Usput, i mi ćemo se, hteli to ili ne, deklarisati kao ljudi koji se sa porazima ne bore na najbolji način. Ili ćemo, valjda po navici, razloge sopstvenog nezadovoljstva lako pronaći u drugima.

Srećom, i tu nam je u pomoć priskočio Novak Đoković. Velik u pobedi, pokazao se, ko zna koji put, jednako dostojanstvenim u porazu. Teško je i zamisliti šta mu je prolazilo kroz glavu kada je shvatio da ni u trećem pokušaju neće uspeti u onome što već godinama postavlja kao najvažniji cilj. Razmeru urušavanja tih unutrašnjih svetova možemo samo da naslutimo. Ipak, Novak je postupio viteški, čestitajući od srca protivniku na boljoj igri  i ne tražeći opravdanja za poraz. Izgubio je, kaže,  jer nije bio dovoljno dobar, niti dovolno odvažan u trenucima kada je to bilo važno. Njegov protivnik jeste , i zato je zasluženo šampion.


Prihvatanje poraza, čak i onih najrazornijih, devastirajućih, sa osmehom na licu, sposobnost da se ostane na nogama i bude istinski džentlmen - to je ono što izdvaja izuzetne pojedince od prosečne i predvidive gomile, uvek spremne na snishodljivost, povodljivost, i, ako treba - priređivanje toplog zeca.

Novak Đoković ponovo je bio grandiozan u porazu, održavši mnogom vrhunskom teniseru, a i svakom od nas, lekciju o tome kako se ponašaju istinski šampioni. I zato bi bilo pravo čudo da Novak, na kraju, ne osvoji taj toliko očekivani Rolan Garos.

Od srca mu želimo da u tome jednog dana uspe.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2456864
ETNA