Doslovna primena svih narodnih mudrosti verovatno nas ne bi učinila srećnijim, još manje  bogatijim. Mnogi bi veselnik, ponavljajući obrasce drevnih sentenci,   postao nemušt (ćutanje je zlato), lišen kičme (umiljato jagnje feat. naslada dvema sisama), monumentalno ubog (nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi), hronično polunesrećan (strah je već pola nesreće) ili jednostavno reptilofobičan (koga zmija ujede i guštera se plaši).  No, kao i sve pojave u poznatom nam univerzumu, i ova bi mogla imati svoju drugu, nekad manje, a nekad bolje vidljivu stranu. Narodni genije ovaploćen je i u sintagmama koje se teško daju osporiti i čija je nepretenciozna mudrost preživela mnoge epohe (u slučaju Srbije obe – prelazak iz robovlasništva u komunizam i povratak u robovlasništvo, od milja nazvan tranzicijom).

Ne znam da li su vaši očni cilindri manje nadimljeni, ali meni naš akutni premijer ne izgleda kao neki kazanovajlija kog bi pripadnice nežnijeg (a često i jebežnijeg) pola gađale donjim vešom ili plišanim slonićima! Čak mi se čini da je na tom planu više uspeha morao imati čak i Voki Koštunica koji je svojom tromom nezainteresovanošću za seks i okolinu rođen da udara čežnju obožavateljkama muške memljive lepote. Nije, to p(r)okušavam da kažem, Ivica navikao da se gnjura u maslo poput ovog koji danima degutantno puni tabloidne septičke jame. Nije baš ni previše zdravo mozak time zatrpavati, jer čovekovo unutrašnje bogatstvo zavisi od broja stvari koje ostavlja na miru, ali, čik probaj ravnodušno preći preko toga da svaka šuša može prvog ovna vlade javno uslikati golim međunožnim zumom i naterati na „nisam stručnjak, ali mogu da pogledam“ grimasu.