Sindikacija Marginalca http://www.marginalac.org Tue, 07 Sep 2010 07:44:40 +0200 FeedCreator 1.7.2 http://www.marginalac.org/images/M_images/atom03.gif http://www.marginalac.org Sindikacija Marginalca http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=366&Itemid=67 Temerinskoj premijeri filma „Kao rani mraz“ prisustvovao je autor, Đorđe Balašević, kao i nekoliko glumaca – Radoje Čupić, Ivan Đurić, Jovana Balašević i devojčica Snežana Konstantin. Na konferenciji za novinare oni su govorili o radu na ovom filmu i utiscima sa dosadašnjih premijera, dok se Đorđe Balađević , u svom stilu, osvrnuo na proces stvaranja filma, pomenuvši i neke dalje korake u svojoj rediteljskoj karijeri. Nezaobilazne su bile i, naravno, asocijacije na muziku. Sa autorom i članovima filmske ekipe razgovarao je Branislav Zukić. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=365&Itemid=76 Poslijeratna U dječijim očima Izbodena mostovima Stoji obala. Svana Angeli se mačuju U inju. Između  Vodenice i vjetrenjače Blato me obrće. Futrola Premeće imena Sutramrtvih. Zaperjava pucanj Kopca u lovcu. U raju  Kojeg za me prave Zauvijek nema Kopna. Ni vode. Za udičke crve. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=364&Itemid=72 Darkwood Dub je grupa koja je odavno shvatila da se neće obogatiti bavljenjem muzikom. Ali i pored toga postoje već dvadeset dve godine. U svakom gradu, bilo da se on nalazi u Srbiji, Hravatskoj, Sloveniji ili Bosni i Hercegovini oni imaju svoju publiku. Neretko onu koja će za ovu grupu reći: Darkwood Dub pa tri mesta prazno. Najviše se trude da upravo njih ne iznevere ali je i svako nov dobrodošao u Zagorovu Darkwood šumu muzike koja vam se možda i ne dopadne ali na ovim prostorima svakako niste čuli ništa slično. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=363&Itemid=76 Dok sam bila u Njujorku, moj drug Bane Satrijani mi je mejlovima slao vesti s naše nazovi-rok scene, pod konspirativnom šifrom - ♫. Njemu sam imala zahvaliti što sam upoznata da je grupa „Hogar” najavila, ako ne uzmanjka struje, turneju po beogradskom pašaluku. Koncerti u nekih desetak gradova bi „hard die fanovima” predstavili album - „Greh je (i) u ovoj kući zanoćio vol.1”. Satrijani je istakao da se kao hit lagano već izdvojila (ana)tema - „Mlada partizanka Nemce nosila”. (U njoj se govori o kaštelanskom trajektu zvanom “Mlada partizanka”, koji je, nakrcan švapskim turistima, udario u dok, i umalo se o isti smrskao!) Njemu su se, ipak, kako je pisao, više dopadale kompozicije “Kreč i soda sicilijanska metoda”, „U  ratu se plitko kopa“,  „Gibanica odskakuša“ i „Mi nemamo kud, odavde nas mogu prekomadnovati jedino u večnost“. Za omot albuma mi je naglasio da je reč o stilizovanom fotosu plakata s izložbe posvećene „ocu srpske pismenosti“, Vuku Karadžiću. Na plakatu je ispod Vukove slike sa golemim brčinama, i potpisa “VUK KARADŽIĆ” neko flomasterom nažvrljao: “Где је моја ћирилица“. Ispod toga, neko je, s pravom dopisao -  „Где је знак питања?“ http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=362&Itemid=76 Nataša Đurica rođena je u Bačkoj Palanci. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaposlena kao profesor psihologije. Ima dugogodišnju privatnu praksu kao savetnik u psihoterapiji, pravac transakciona analiza. Napisala je knjigu "Tajna devojčice i meseca", koja je objavljena od strane Izdavačke kuće Psihopolis iz Novog Sada. Knjiga je namenjena devojčicama u ranoj adolescenciji. Prevodi stručne tekstove iz psihologije sa engleskog. Poseduje sertifikat Ministarstva za rad i socijalnu politiku za trenera trenera u primeni programa Roditelji na drugačiji način, sertifikovani je trener asertivne komunikacije i ima obuke iz mnogih oblasti koje podrazumevaju primenu psiholoških znanja i veština. Bavi se pisanjem u formi kratke priče koje do sada nisu objavljivane. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=361&Itemid=67 Kratki film “Udah” drugi je od sedam filmova iz omnibusa "Video V. Poezija" Natalije Ž. Živković. Omnibus je zasnovan na poeziji nagrađenoj (prvom) "Nagradom Risto Ratković za mlade autore" (2009), u konkurenciji ex-Yu regiona.Uz vanredni debi Slavice Marković, uočavamo Slobodana Aleksića - Parižanima znanog iz teatra “Pantin” a ovdašnjima iz užeg izbora za voditelja Evrovizije 2008.Muzički, granice probijaju Technodromes The numerom “Na granici sna”, a vizuelna barijera probijena je uspešno na filmskim, multimedijalnim i književnim festivalima u Srbiji i Hrvatskoj, kao i na RTV Vranje. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=360&Itemid=86 Provela san nekoliko dana na otoku kupajući se onako, za svoju dušu, i guštala san ka prase u...u puno vode. Tamo se zatekla i moja nećakinja, jedno lipo smišno stvorenje od 16 godina, najstarije dite onoga moga ćaknutoga brata. Svaki put kad se nas dvi vidimo, ona mi se itne oko vrata, zagrli me jako i tako ostane nekoliko sekunda, pa uzvikne:"Teto!". Ja se na to "TETO!" osjećan ka da san upravo dobila neki orden časti, buden cila ponosna ka da san spasila državni proračun ili tako nešto znamenito i neizvodljivo. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=359&Itemid=76 Mladić star oko   dvadeset pet godina izašao je iz  zgrade  aerodroma i pogledom tražio nekog taksistu u blizini. Nije izgubio mnogo vremena. Kroz nekoliko trenutaka već je bio udobno zavaljen na zadnjem sedištu "Mercedesa" , proizvedenog osamdesetih godina prošlog stoleća. "Kao da me vozi turski gajstarbarter", pomislio je on i nasmejao se malo glasnije nego što je uobičajeno. Taksista je to primetio i upitao ga da li možda nešto nije u redu. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=358&Itemid=76 Milan Marinković, rođen 1976. godine u Nišu, gde i danas živi. Po zanimanju ekonomista u oblasti finansija, premda nikada nije radio u struci (niti zbog toga žali). Usled specifičnog temperamenta koji ne trpi autoritete u klasičnom smislu, uglavnom se tokom dosadašnjeg života bavio honorarnim, ad hoc poslovima različite vrste. Stalni je saradnik regionalnog medijskog portala „E-novine“ iz Beograda, Građanskog medija „Differentia“ iz Niša, kao i još nekolicine internet blogova građansko-liberalnih svetonazora. Neoženjen je i bez dece, ali u isto vreme ponosni vlasnik i drugar dvoje četvoronožnih čupavaca.Na konkursu „VRANAC - najbolja kratka priča 2010.” u organizaciji knjižare “Karver” iz Podgorice, Marinkovićeva priča „Karta“ je prema odluci stručnog žirija u sastavu Enver Kazaz – Teofil Pančić – Božo Koprivica uvršćena među 30 najboljih u konkurenciji od ukupno 1250 i kao takva, uz ostale izabrane, objavljena u knjizi „Izvan koridora“ http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=357&Itemid=76 Sedim ispred trafike. Žena u njoj me gleda. Ta trafika se nalazi u centru centra grada, svi oni koji žele bilo gde da stignu, a i ovi drugi, moraju da prođu pored nje. Samo, niko je ne primećuje. I šta god da izgovoriš u blizini te trafike, čuće se glasnije, ali ti to nećeš znati. Samo ona. I zato i ima taj pogled zaustavljen u vremenu. Previše zna. Kažu da je niko nikada nije video kako dolazi na svoje radno mesto. Ona je, kažu, uvek tu. Neki čak misle da nikada ne izlazi. http://www.marginalac.org/index.php?option=com_eblog&task=show&blogid=1&id=1&Itemid=0 Ovo postavljam samo zato da bi testirao da li rade komentari...